26. 12. 2008

ANEM I NUNS UPUTILI JAVNI POZIV ZA EFIKASNIJE GAŠENJE NELEGALNIH EMITERA

Na zajedničkoj konferenciji ANEM-a i NUNS-a, održanoj u petak, 26.12.2008. god, u beogradskom Medija centru, na kojoj se govorilo o problemima koji piratske stanice stvaraju emiterima sa dozvolama i o merama koje će nadležni preduzeti protiv njih, svi učesnici konferencije su bili jedinstveni u osudi nelegalnih emitera, kao i u oceni da je neophodna efikasna akcija nadležnih organa u gašenju piratskih RTV stanica.

Saša Mirković, predsednik UO ANEMa, je, kao jasan znak podrške legalnim emiterima, najavio da ANEM, nakon završetka postupka dodele dozvola, u svom članstvu neće imati stanice koje nisu dobile legalne dozvole. On je izneo razočaranje ANEMa činjenicom da na kraju 2008 godine u Srbiji još govorimo o pirateriji u emitovanju, pogotovo kada se zna kolike iznose, iz meseca u mesec, na ime naknada za emitovanje plaćaju članice ANEMa i ostali legalni emiteri, a nisu u mogućnosti da kvalitetno plasiraju svoj program, zbog ometanja od strane nelegalnih emitera.

Slobodan Kremenjak, advokat ANEMa, član radnih grupa za reformu medijskog prava, podsetio je da nelegalni RTV emiteri  nanose višesturuku štetu. Država ne može da naplati propisane naknade za emitovanje i sledujuće poreze, ugled regulatornih tela se narušava, a legalne stanice imaju finasijski gubitak, zbog nelegalnih emitera koji ne plaćaju visoke naknade za dozvole, frekvencije i autorska prava (koje su obavezne za legalne stanice) te tako imaju “damping“ cene reklamnog prostora, kojima uništavaju legalne emitere. Ipak, najviše trpi sloboda izražavanja, jer je kvalitetno slanje i primanje poruka onemogućeno. ANEMov advokat predlaže promenu odredbi Zakona o telekomunikacijama i veće nadležnosti RATELa u gašenju pirata. 

Nezadovoljstvo zbog postojanja nelegalnih emitera izrazila je i predsednica NUNSa, Nadežda Gaće, naglasivši da, na račun onih koji plaćaju svoje obaveze, pirati profitiraju. Sporost u radu RRA i RATELa razume se kao poruka da zakon ne mora da se poštuje, te je zato potrebno da legalni emiteri imaju veću podršku regulatornih tela. Takođe je neophodno završiti i postupak privatizacije medija, čime bi se stvorili uslovi za lojalnu konkurenciju svih legalnih emitera na tržištu

Kako u praksi izgledaju problemi legalnih lokalnih emitera, izneo je Slobodan Krajnović, glavni i odgovorni urednik radija „021“ iz Novog Sada (članica ANEMa). On je istakao da oko 30 stanica nelegalno radi u Novom Sadu, a naročito se pojavljuju u periodu od oktobra do decembra. Mnoge od njih su jedno vreme prestale sa radom, a onda su, videvši da se ništa ne dešava sa onima koje nisu obustavile emitovanje, ponovo počele sa radom. Prihodi od oglašavanja, koji su osnovni izvor finansiraja privatnih stanica, su i inače smanjeni, jer firme smanjuju budžete za oglašavanje zbog finansijske krize, a dodatno su umanjeni, jer nelegalni emiteri nude na tržištu višestruko manje, „damping“ cene. Dodatno, lokalne opštinske stanice, javna preduzeća koja ne funkcionišu po tržišnom principu, stvaraju nelojalnu konkurenciju privatnim emiterima, tako da je i nezavršena privatizacija veliki problem za finansijski opstanak privatnih emitera.

Predstavnici RRA i RATELa priznali su da gašenje piratskih stanica dugo traje. Razlog za to su zakonska procedura i otpor na terenu. Ipak, istakli su da će akciju gašenja piratskih RTV stanica dosledno sprovesti, uz poštovanje zakona!

Zamenik predsednika Saveta RRA, Goran Karadžić, je najavio da će u ponedeljak, 29.12.2008, biti završen postupak dodele poslednjih lokalnih i regionalnih dozvola za emitovanje radio i TV programa i da od tog dana nema više tolerisanja, već će se dosledno sprovoditi zakon i gasiti stanice koje nelegalno emituju program, bez izuzetka! On je podsetio da je 31. avgust bio poslednji dan za tolerisanje emitera bez dozvole, a da su već od prvog septembra počela merenja. On je naveo da je, od tada do danas, doneto 95 rešenja za gašenje emitera - 86 za radio i 9 za tv stanice. 56 RTV stanica dobrovoljno je prestalo sa radom, iako su u međuvremenu pokrenuti prekršajni postupci, dok je 39 nastavilo da emituje program. Od tog broja 24 stanice su ugašene, a 15 je u postupku gašenja (očekuje se na ovaj posao bude završen tokom januara 2009). Za preostale nelegalne emitere aktivno se prikupljaju podaci. Podignute su i dve krivične prijave zbog lomljenja službenog pečata nakon zatvaranja prostorija sa emisionom opremom.
 
Predstavnik RATELa, dr Dušan Jokanović, rekao je da ovo regulatorno telo ima dva kontrolno-merna centra, u Nišu i Beogradu, kao i dve mobilne ekipe koje su neprekidno na terenu, uz pomoć kojih se vrši monitoring frekvencija. Za sada su obrađene 32 lokacije i podneto je 250 izveštaja kontrole na osnovu kojih se daje predlog mera RRA. Praksa RATELa pokazuje da u urbanim sredinama ima najviše nelegalnih stanica. Najveći problem je to što stanice naprasno menjaju vlasnike i frekvencije, te se tako teško dolazi do podataka o nelegalnim emiterima. Jokanović predlaže da se, u cilju efikasnije borbe sa nelegalnim emiterima, razmisli o promeni Zakona kojom bi se regulatornim telima dozvolilo oduzimanje opreme. 

Svoja iskustva o nelegalnim emiterima izneo je i predsednik UO Apresa, Zoran Mihajlović, pozivajući regulatorne organe da efikasnije rade svoj posao.

Povezane vesti:

Uskoro gašenje svih emitera bez dozvole, Blic 26.12.2008.

RRA ugasila 95 radio i TV stanica, RTV 26.12.2008.

Gašenje emitera bez dozvole za rad, B92 26.12.2008.