02. 08. 2005

Razlika između novinara i komšije

Polazna osnova za sastavljanje ovakvog izveštaja sročena je u 18 tačaka u kojima su formulisani parametri elementarne novinarske etike. Malo dubljim uvidom od površnog čitanja lako je razumeti da se radi o parametrima ljudskosti, zdravog razuma, poštenja, fer pleja, tolerancije, rasudjivanja hladne glave, dakle, o parametrima kojima bi trebalo da se služi svaki pristojan gradjanin (ma kojom profesijom da se bavi) kad god se nadje u prilici da izvesti svoj komšiluk, rodbinu ili kolegu o nečemu što je čuo ili video. Možemo li biti otmeniji novinari nego što smo ljudi? Da li je količina senzacionalizma, tračeraja, tabloidnosti, okrutnosti, niskih strasti, gladi za linčom i poniženjem, nasladjivanja tudjom nesrećom... ogledalo samo onih koji tako pišu ili i vernih čitalaca koji za tom vrstom `estetike i etike` čeznu? Povod U okolnostima dugogodišnje medijski kreirane konfuzije i teorije relativiteta na temama kao što su: šta je dobro, a šta zlo, ko je patriota, a ko izdajnik, ko zločinac,a ko heroj, šta je laž, a šta istina- dogodilo se da je jedan mladić osumnjičen za seksualno zlostavljanje trogodišnje devojčice, koja je od posledica zlostavljanja preminula. Vest je dovoljno šokantnada ovog puta nema medijske konfuzije da li je to zločin ili ne, ali se pokazuje da davno izgubljena etika ne može ni podšokom da se vrati. Vratimo se na pitanje iz uvoda: Možemo li biti otmeniji novinarinego što smo ljudi? Možemo, zato što nas na to obavezuje etika novinarstva. Ma koliko da su parametri tog kodeksa jednaki parametrima kojima bi trebalo da se služi svaki pristojan gradjanin, za gradjanina važi `trebalo bi`, a novinar je OBAVEZAN da ih se pridržava. ŠTA PRISTOJAN GRADJANIN SME, A PRISTOJAN NOVINAR NE? Kad pristojan gradjanin čuje vest da je mladić seksualno zlostavljao trogodišnju devojcicu, on ima pravo da u diskusiji u svom domu oceni da je taj čovek monstrum. Novinar vodi računa o stavu da je svaki okrivljeni do sudske presude nevin (parametar 15). U slučaju kad novinar više vodi računa o tome da izadje u susret emociji svog potencijalnog kupca nego o etici za koju se veruje da se slabo plaća, on objavljuje naslovnu stranu, sa sve slikom osumnjičenog: “Srbijo, gledaj: On je ubio dete!” (Kurir) Lako je zamisliti da pristojan gradjanin, komentarišući slučaj, saputniku u autobusu kaže: “ja bih njemu smrtnu kaznu...”. Novinar ne sme zloupotrebiti osećanja ljudi niti njihovo neznanje ili nesposobnost za rasudivanje, i dužan je da poštuje pravo na privatnost u izveštavanju o nesrećama, patnjama i bolu, te o deci, maloletnicima, bolestima, porodičnim tragedijama i optuženima, kao i prilikom objavljivanja njihovih imena i fotografija, pominjanja nedužnih srodnika i donošenja ispovesti prestupnika (parameter 13). Znači, ma koliko se to našem zamišljenom gradjaninu dopalo, novinar ne može, poveden autobuskim dijalogom, objaviti naslov: “Srbija šokirana zločinom. Monstruma na smrt!” (Kurir) ili: “Gradjani u šoku: Vratite smrtnu kaznu!” Koja Srbija? Koji gradjani? Na kom uzorku se to ispituje? (Usput, potpuno je nevažno o kom uzorku je reč - hoćemo li mi pravnu državu ili sud ulice?) Da li je taj uzorak, onaj koji smo videli u anketi `Glasa`? Čitamo i gledamo odgovore presretnutih gradjanana pitanje: “Kako biste presudili UBICI i MAJCI?” Anketirana penzionerka, sa fotografijom, imenom i prezimenom, izjavljuje: `... u našem zakonu nažalost ne postoji oko za oko...`. Službenica je nešto radikalnija: `... treba ih j.... do smrti!`. `Blic` ide korak dalje, ali bliže. Objavljuje se izjava majke Ane Filipović (A.F. je osumnjičena da je znala da njen mladić zlostavlja njenu ćerku): `.... Sad kad je ukinuta smrtna kazna, treba oboje da ih rastrgnu u zatvoru- ističe baka.` Prirodno, stiže naslov: “Sprema se linč ubice deteta”(Kurir). Javnost se obaveštava da su zatvorenici Centralnog zatvora spremni da sami presude osumnjičenom. Nema reagovanja uprave Zatvora. Ima insajderskih informacija da je `monstrum tražio meso za ručak`. (Koji parametar etičkog kodeksa zatvorskog osoblja je prekršen?) Ko je izvestio `Novosti` da su `osumnjičeni posle smrti deteta došli kući, ručali i SPOKOJNO zaspali`, iz čega je prirodno sledio naslov: MONSTRUMI MIRNO SPAVAJU? Ko raspolaže podatkom o spokojstvu sna, toliko ubedljivo da bi mu `Novosti`poverovale? Novinarstvu su nesaobrazni senzacionalizam, objavljivanje neosnovanih optužbi, kleveta, glasina i ogovaranja, kao i izmišljenih pisama ili pisama čiji autor nije poznat ili njegov identitet nije proverljiv (parametar 8). Komšije osumnjičenog Mališe Jeftovića imaju pravo da sada pričaju kako im je on izgledao, komšijska etika je domen ličnog osećanja, nisu dužni da ih se tiče kako izgleda život komšinice, Mališine majke, posle objavljivanja njihovih saznanja. `Blic` ima obavezu parametra 8. Da li novinar previđa ovaj parametar kad beleži kako Mališine komšije ističu da su znali da je `nenormalan i budala od kada se rodio, ali da je pedofil - to nas je prenerazilo`. U istom svedočenju čitamo: `... godinama je tukao majku - pričaju UGLAS komšije`. (Uzgred: kome su te komšije tokom tih godina rekle uglas ili pojedinačno da ima neka žena koju bije sin- da li se svega setimo posle tragedije?). Čak i pristojan komšija može sebi da dozvoli da postavi pitanje: iz kojih familija stižu ti ljudi, taj mladić i ta devojka? Ma koliko se slagao sa komšijom, pristojan novinar ima parametar 11. Novinarstvu je strana svaka diskriminacija po etničkoj pripadnosti, jeziku, veri, rasi, polu, bračnom statusu, političkom opredeljenju, zanimanju, godinama, fizičkim svojstvima, ideološkom opredeljenju i socijalnom poreklu. `Nacionalu` nije bilo strano da objavi: `prema nezvaničnim podacima, osumnjičena je kćerka penzionisanog policajca, a Jeftović je, prema nekim izvorima, jedno vreme proveo u JSO`. `Glas`objavljuje naslov: POLICAJAC SILOVAO DETE DO SMRTI. U istom listu čitamo intervju sa psihijatrom, pod naslovom: VUKOVI KOLJU DO POSLEDNJE OVCE. (Psihijatar je, ne znajući, odgovarao na pitanje postavljeno u kontekstu neproverene vesti da je osumnjičeni član JSO, koja ima simbol vuka. Ostaje nepoznato šta bi odgovorio da je imao informaciju da je osumnjičeni radnik Gradske čistoće?). Osumnjičeni Mališa Jeftović nije bio policajac, tvrdi MUP, ali čak i da jeste, to nije naslov, kaže etika. `Blic` obaveštava pristojnog gradjanina kako je majka devojčice `sedela i pušila dok se njen LJUBAVNIK iživljavao u šumi nad njenom ćerkicom`.`Novosti` pišu: `majka je devojčicu podvodila svom dečku...` Sve ovo šitaju pristojni gradjani sa svojom pristojnom etikom, ma kojom profesijom da se bave. Pod pritiskom neetičnosti, sa ukusom pravednosti, advokat odbija da brani monstruma, a roditelji se odriču sopstvene dece (`ona zver, koja je nekada bila moja ćerka`, kaze otac A.F.). Parametar 1 kaže: Obaveza je da vest i komentar budu jasno razdvojeni. Moglo bi se dodati: naslov ne može biti slobodan komentar vesti. Dakle, ako majka osumnjičenog izjavi da ga treba kazniti maksimalnom kaznom, UKOLIKO SE UTVRDI da je počinio zločin, naslov tog intervjua ne može biti: MAJKA OSUDILA UBISTVO DEVOJČICE: MALIŠA TREBA DA PLATI ZA ZLOČIN. Parametar 18: Novinar se ne sme lažno predstavljati niti služiti nečasnim metodama radi pribavljanja vesti, fotografija i dokumenata.