Rezultati pravnog monitoringa medijske scene Srbije, sprovedenog u decembru 2011:

Iako je u septembru 2011. godine, konačno, nakon dvogodišnjeg mukotrpnog procesa njene izrade, doneta Medijska strategija, koja bi trebalo da bude osnov za uređenje medijskog sistema, ovaj dokument ni u decembru nije doprineo pozitivnoj promeni medijske situacije u Srbiji. Zapravo, mnoga decembarska dešavanja pokazuju da vlast, bez obzira što je donela Medijsku strategiju, nema pravi odnos prema njoj. Umesto da se intenzivno radi na njenoj implementaciji, donošenje još jednog zakona, Zakona o kinematografiji, koji je u direktnoj koliziji i sa Strategijom i sa sistemskim medijskim propisima, stvara nove probleme i može dovesti do ozbiljnih poremećaja u funkcionisanju medijskog sistema. U delu Izveštaja o monitoringu usvajanja novih zakona, data je stručna analiza spornih odredaba ovog zakona, kao i njihove implikacije na medijski sektor.

Primena Medijske strategije bila je i poseban predmet analize u delu Izveštaja koji se odnosi na implementaciju postojećih propisa. Pored već navedenog spornog Zakona o kinematografiji, još dva obrađena slučaja - informacije o navodnom otkupu akcija VAC-a u "Politici", "Novostima" i novosadskom "Dnevniku" od strane jednog privatnog medija, kao i predlog republičkog budžeta za 2012. godinu, koji predviđa direktno finansiranje pojedinih državnih medija u ukupnom iznosu od 368 miliona dinara - po oceni monitoring tima, ukazuju da se Strategija ne implementira i da je neophodno što pre otpočeti sa njenom primenom. Za izveštaj o implementaciji Zakona o javnom informisanju su, pored dela o slobodi izražavanja, poslužila još dva slučaja - jedan pokazuje da pojedini nosioci javnih funkcija ne poštuju odredbe ovog zakona koje propisuju njihovu obavezu da informacije o svome radu učine dostupnim za javnost pod jednakim uslovima za sve novinare i sva javna glasila, a drugi govori o tome da ima slučajeva kada mediji greše u primeni ovog zakona prilikom svog izveštavanja. Primena Zakona o radiodifuziji je analizirana kroz slučaj štrajka novinara na TV "Avala", a u analizi se ukazuje na nedostatke zakona u pogledu regulisanja ovakvih slučajeva. 

U delu Izveštaja koji se bavi monitoringom rada nadležnih organa, posebno izdvajamo analizu rada Komisije za autorsko i srodna prava u procesu utvrđivanja tarife Sokoja, kroz koju je obrađena i implementacija Zakona o autorskom i srodnim pravima, u delu koji je relevantan za medije.

Sloboda izražavanja je i u ovom periodu bila na različite načine ugrožena - kako pretnjama usmerenim, pre svega, na lokalne medije i njihove novinare, koje dolaze spolja, tako i pretnjama i pritiscima na novinare od strane njihovih nadređenih. Analizirajući sudske postupke u ovom periodu, autori Izveštaja ukazuju na nedostatke u sudskoj praksi u medijskim slučajevima, koji značajno doprinose osećaju nesigurnosti novinara i nastavljanju ugrožavanja njihovih prava i sloboda.

Izmene procesa digitalizacije, predmet su posebne analize monitoring tima - kako pozitivnih pomaka u ovoj oblasti, tako i zabrinjavajućeg neslaganja regulatora i nadležnog Ministarstva o tome kako ovaj proces treba voditi. Baveći se pitanjem privatizacije medija, autori Izveštaja ukazuju na postojeći zakonski osnov za njeno sprovođenje, istovremeno analizirajući i odredbe Medijske strategije koje se odnose na ovo pitanje.

U Zaključku Izveštaja je stručna ocena monitoring tima o tome šta je obeležilo medijsku scenu u poslednjem mesecu 2011. godine.

Dvadeset deveti Monitoring Izveštaj je uradio stručni tim advokatske kancelarije "Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEMom, a ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

Mesec: novembar 2011.

Rezultati pravnog monitoringa medijske scene Srbije:

a) Oblast slobode izražavanja - obrađeni slučajevi iz ovog perioda, u kojima su novinari i članovi njihovih ekipa bili izloženi pretnjama i vređanju, fizičkim napadima i pritiscima, ukazuju da u Srbiji i dalje postoji uverenje kod mnogih pojedinaca i grupa, da oni imaju pravo da određuju granice do kojih javnost može da bude informisana o događajima od javnog interesa, a s tim u vezi, i meru do koje se sloboda medija može ostvarivati. Dve presude Apelacionog suda u slučajevima u kojima su novinari bili napadnuti, a kojima su povećane prvostepeno izrečene kazne napadačima na novinare, ukazuju na mogući zaokret prakse sudova u Srbiji, koji su do sada, po pravilu, učiniocima napada izricali kazne koje su bile u visini zakonskog minimuma, a često i ispod njega.

b) Implementacija postojećih zakona - iz slučajeva obrađenih u Izveštaju, proizilazi da se odredbe Zakona o javnom informisanju u praksi krše, ne samo na gore opisani način, već da ponekad i novinari/mediji ne znaju da se služe svojim pravima i slobodom na propisan način. Povodom usvajanja Medijske strategije za medije na mađarskom jeziku od strane Nacionalnog saveta Mađara, autori Izveštaja analiziraju rezultate primene odredaba tog zakona, koje su relevantne za medije, u protekloj godini.

c) Monitoring usvajanja novih zakona - autori Izveštaja ponovo ukazuju da su izmene Zakona o autorskom i srodnim pravima, koje su već mesecima u skupštinskoj proceduri, u nekim delovima od značaja za medije.

d) Monitoring rada nadležnih organa - RRA se priprema da vrši nadzor nad radom emitera u vreme predizborne kampanje i u vezi sa izveštavanjem koje se odnosi na izbore; Agencija je reagovala i na izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o pritiscima i kontroli medija u Srbiji. Ratel se bavio pripremama za probno emitovanje digitalnog televizijskog programa, ali i rešavanjem, na neprincipijelan način, duga RTS-a za korišćenje radio frekvencija. Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva je raspisalo konkurse za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja, a Komisija za zaštitu konkurencije je sprovela postupak naknadne kontrole u jednom slučaju dodele državne pomoći medijima u AP Vojvodini, koji može da posluži kao primer za neke buduće dodele budžetskih sredstava medijima.

e) Proces digitalizacije i privatizacije - šta se i zbog čega menja u procesu prelaska na digitalno emitovanje TV programa, u odnosu na ono što je predviđeno Strategijom digitalizacije, a šta sve, kada je reč o privatizaciji medija, ostaje po starom i neće se ni promeniti zbog loših rešenja Medijske strategije, predmet je stručne analize i ocene monitoring tima.

f) Zaključak Izveštaja - napadi i pritisci na novinare i medije, s jedne strane i moguća najava promene sudske prakse u slučajevima kada su oni bili napadani, s druge strane, najviše su obeležili medijsku scenu Srbije u novembru 2011, po oceni monitoring tima.

Dvadeset osmi Monitoring Izveštaj je uradio stručni tim advokatske kancelarije "Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEMom, a ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole

Dvadeset sedmi Monitoring Izveštaj sadrži rezultate pravnog monitoringa medijske scene u Srbiji u oktobru 2011.

Prema nalazu i oceni monitoring tima, najvažniji događaj u medijskom sektoru je donošenje Medijske strategije nakon dvogodišnjeg procesa rada na njoj. Kako je ona u oktobru zvanično službeno objavljena, autori se u Izveštaju bave analizom njenih rešenja, a u Zaključku ukazuju na moguće probleme u njenoj implementaciji i njihove uzroke.

Činjenica da je Medijska strategija doneta, nije uticala na poboljšanje medijske situacije u Srbiji. Njena implementacija tek predstoji, a već dugo prisutni problemi u medijskom sektoru, postojali su i u ovom periodu.

Fizički napadi na novinare, pretnje i zahtev za otkrivanje izvora informacije, kamenovanje studija, uništavanje vozila, podizanje optužnica bez istrage, beskrajni sudski postupci u slučajevima u kojima su novinari bili izloženi napadima, odabrani su primeri ugrožavanja slobode izražavanja, kojima se bave autori Izveštaja. Neki od tih slučajeva su, prema mišljenju monitoring tima, potvrda da pritisci na medije i pokušaji njihove instrumentalizacije postaju sve jači u očekivanju raspisivanja parlamentarnih i lokalnih izbora, a neki od njih ponovo ukazuju na ozbiljan problem koji mediji i novinari imaju sa sudskom praksom u medijskim slučajevima.

Slučajevi povrede slobode izražavanja koji su analizirani u ovom Izveštaju, kao i u svim prethodnim, pokazuju da u implementaciji Zakona o javnom informisanju postoji značajan problem, ali ne zbog njegovih loših rešenja, već zbog nepostojanja volje nadležnih organa da se on dosledno sprovodi. Ne sprovodi se ni Zakon o radiodifuziji, u delu koji se odnosi na finansiranje javnog servisa iz pretplate, a u kojoj meri su rešenja iz Medijske strategije, koja se upravo na to pitanje odnose, pomak u odnosu na postojeću situaciju i šta je dobro u ovom dokumentu, a odnosi se na finansiranje javnog servisa, nalazi se u delu Izveštaja - monitoring implementacije zakona. Zakon o radiodifuziji i njegova primena su predmet analize stručnog tima i povodom još nekih slučajeva - borbe protiv radiodifuzne "piraterije" i političkog oglašavanja u medijima. Autori se bave i implementacijom Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji ponovo pokazuje svoje manjkavosti u praksi, kada je reč o onim odredbama koje su relevantne za medije.

Novih zakona od značaja za medije, u ovom periodu nije bilo.

Aktivnosti nadležnih regulatornih tela u oblasti radiodifuzije u ovom periodu, nisu značajnije uticale na poboljšanje položaja medija, dok je Savet za štampu, samoregulatorno telo štampanih medija, imalo konkretne rezultate u svom radu - prve dve odluke Komisije za žalbe, povodom žalbi na rad određenih medija. Od toga kako sudovi budu tretirali odluke Komisije u svojim postupcima, zavisiće i ostvarenje željenog cilja - smanjenje broja sudskih postupaka protiv štampanih medija i njihovih novinara, ukazuju autori Izveštaja. Posebno interesantno u ovom delu Izveštaja koji se bavi monitoringom rada nadležnih organa, jeste analiza pravila o kontroli državne pomoći, koja su za medijski sektor veoma važna i čija je primena proklamovana Medijskom strategijom, a kojima se još uvek niko u nadležnom ministarstvu ne bavi.

Proces digitalizacije - Ovaj deo Izveštaja sadrži informacije o tome koje su sve promene u procesu digitalizacije sada već izvesne i koji su razlozi za to.

Proces privatizacije - Prateći razvoj događaja i analizirajući posledice najnovijih dešavanja u slučaju "Novosti", monitoring tim ukazuje na činjenicu da će država, do daljnjeg, ne samo učestvovati u vlasništvu, već praktično i upravljati tom medijskom kućom, protivno imperativnoj odredbi Zakona o javnom informisanju, što dovodi u pitanje i iskrenost opredeljenja iz Strategije o izlasku države iz medija.

Dvadeset sedmi Monitoring Izveštaj je uradio stručni tim advokatske kancelarije "Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEMom, a ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

Povodom predstavljanja štampanog izdanja ANEMove Pete Publikacije "Monitoring medijske scene u Srbiji", ANEM je organizovao okrugli sto, 28.11.2011. u beogradskom Medija centru, na kome se, pored predstavljanja tekstova ove Publikacije, diskutovalo i o raznim temama koje su obeležile medijsku scenu u Srbiji 2011. Pored autora tekstova u Publikaciji, na okruglom stolu su učestvovali predstavnici Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva, relevantnih državnih organa i institucija (Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka о ličnosti, Zavod za intelektualnu svojinu, Narodna skupština Republike Srbije - Odbor za kulturu i informisanje), regulatornih tela (RATEL), medijskih udruženja (ANEM, NUNS, UNS), novinskih agencija (BETA, FoNet, Tanjug), nevladinog sektora (BIRN, Beogradski centar za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava), akademske zajednice (Fakultet političkih nauka), medija, međunarodnih organizacija i donatorske zajednice (IREX, Ambasada, Holandije, Fond za otvoreno društvo), kao i drugih zainteresovanih strana.

U prvom delu skupa, Publikaciju su predstavili autori tekstova koji su pisali o temama koje su obeležile medijski sektor u 2011, što je bio povod za diskusiju koja se povela nakon prezentacija.

V Monitoring Publikaciju možete pogledati ovde.

Šta je karakterisalo medijsku scenu Srbije u septembru 2011, šta je u tom periodu bilo dobro, a šta loše, da li se i po čemu medijska situacija u tom periodu razlikovala od one u avgustu 2011? Odgovor na ta pitanja daje monitoring tim u svom Dvadeset šestom Monitoring izveštaju.

Prema nalazu monitoring tima, u oblasti slobode izražavanja situacija se nimalo nije promenila u odnosu na onu iz avgusta. Novinari (a često i snimatelji, zajedno sa njima) su bili meta pretnji, pritisaka i fizičkih napada, pa tako autori obrađuju po jedan slučaj za svaki od navedenih vidova povrede slobode izražavanja, ukazujući da se ovakva praksa nastavlja, pre svega, zbog izostanka ili neadekvatne reakcije nadležnih organa. Primeri iz prakse sudova u medijskim slučajevima pokazuju da se ni tu situacija nije popravila. I dalje je prisutna praksa izricanja kazni učiniocima napada na novinare na granici zakonskog minimuma ili čak i ispod nje i vođenja beskrajno dugih postupaka koji obesmišljavaju svrhu kazni, diskutabilnih presuda koje sužavaju prava, odnosno nameću veće obaveze medijima i novinarima nego što to zakoni propisuju, a sve je češće procesuiranje slučajeva koji se odnose na odgovornost za sadržaje na društvenim mrežama na Internetu.

U delu Izveštaja koji se odnosi na monitoring implementacije zakona, baveći se dodatno primenom Zakona o javnom informisanju, autori ukazuju na opasnu praksu, da se zakonska obaveza otvorenosti institucija prema javnosti, posmatra i ispunjava u zavisnosti od pojedinačnih interesa političara zastupljenih u tim institucijama, umesto u interesu same javnosti. Prateći primenu Zakona o radiodifuziji i Zakona o elektronskim komunikacijama, autori analiziraju problem emitovanja radio i TV programa bez dozvola i velikog broja nelegalnih emitera, za koji nadležni organi još uvek nisu pronašli adekvatan odgovor, što značajno otežava položaj emitera sa dozvolama. Još jedan slučaj, u poslednjih nekoliko meseci, smene rukovodilaca u mađarskim medijima čiji je osnivač ili suosnivač mađarski nacionalni savet, poslužio je autorima Izveštaja da analiziraju, ne samo primenu Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u medijskoj oblasti, već i posledice nedostatka zakonskog mehanizma zaštite rukovodećih struktura i redakcija takvih medija od uticaja njihovih su/osnivača na uređivačku politiku.

U septembru 2011. su usvojena dva nova zakona koja nisu medijska, ali će imati implikacije na medijski sektor - novi Zakon o parničnom postupku i Zakonik o krivičnom postupku, koji će početi da se primenjuju 2012, odnosno 2013. godine, u skladu sa kojima će se voditi i sudski postupci koji se odnose na zaštitu prava na slobodu izražavanja. Najzad je doneta i dugo očekivana Medijska strategija, na telefonskoj sednici Vlade, 28. septembra 2011.

U delu Izveštaja,  koji se odnosi na Monitoring rada nadležnih organa, možete pročitati sledeće: o problemima nezavisnog regulatornog tela - RRA, koji proističu iz nerazumevanja pojedinih političara i stranaka za nezavisnost RRA, ali i njihovih ambicija za pozicije u tom regulatornom telu; drugo nezavisno regulatorno telo iz medijske oblasti - RATEL, podnelo je Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o svom radu, a monitoring tim analizira u kojoj meri je ovaj Izveštaj zadovoljio očekivanja u pogledu podataka koje treba da sadrži; kako teče rad Komisije za žalbe Saveta za štampu, prvog nezavisnog samoregulatornog tela za štampane medije u Srbiji; o usvajanju Medijske strategije Srbije i onome što je u septembru 2011. tome prethodilo; o Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije o pritiscima i kontroli medija u Srbiji, predstavljenog javnosti krajem septembra.

Proces digitalizacije - U organizaciji Agencije za elektronske medije i Agencije za elektronske komunikacije i poštansku delatnost Crne Gore, u Budvi je 27. i 28. septembra održan prvi tehnički sastanak i sastanak Izvršnog odbora Projekta SEE Digi.TV, kojem je iz Srbije prisustvovala RRA. Zbog čega je ovaj regionalni Projekat važan za Srbiju i da li je dovoljno angažovanje samo RRA da bi se postigli projektovani ciljevi, pročitajte u Izveštaju. Proces privatizacije - Autori obrađuju nekoliko slučajeva koji ukazuju na posledice dosadašnjeg odsustva jasne strategije države po pitanju privatizacije medija.

U Zaključku Izveštaja je ocena monitoring tima o tome šta je karakterisalo medijsku situaciju Srbije u septembru 2011. i preporuka medijskim udruženjima za buduće aktivnosti.

Dvadeset šesti Monitoring Izveštaj je uradio stručni tim advokatske kancelarije "Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEMom, a ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

Prema nalazima pravnog monitoring tima, medijska scena Srbije u avgustu 2011. godine, obeležena je iščekivanjem medijske zajednice da Vlada donese Medijsku strategiju. Međutim,  činjenica da su stavovi vlasti i medijskih i novinarskih udruženja u toj meri podeljeni, čak i oko elementarnih pitanja, kao što je povlačenje države iz medijskog vlasništva ili pitanje resursa koje Srbija kao država ima da finansira još šest novih javnih servisa, ne obećava mnogo.

Novinari i mediji ni u ovom periodu nisu bili zaštićeni od različitih napada, pretnji i pritisaka, a praksa sudova je takođe nepovoljno uticala na njihov položaj i rad. Nekoliko odabranih slučajeva napada i pritisaka na novinare i medije, ponovo pokazuju da preventivne zakonske odredbe koje to zabranjuju, ne deluju destimulativno na učinioce ovih napada, jer nisu praćene adekvatnom kaznenom politikom u takvim slučajevima, kako u regulativi, tako i u sudskoj praksi. Sve je češći slučaj da praksa sudova u medijskim slučajevima deluje destimulativno zapravo na novinare i medije, obeshrabrujući ih za istraživačko novinarstvo. Od analiziranih slučajeva, izdvajamo dve presude Apelacionog suda koje izazivaju nedoumice u pogledu svoje usklađenosti sa evropskim standardima, a posebno sa sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava u primeni člana 10. Evropske konvencije, zbog restriktivnog tumačenja pojedinih odredbi Zakona o javnom informisanju.

U delu Izveštaja koji se odnosi na monitoring implementacije zakona, autori analiziraju primenu Zakona o radiodifuziji - mehanizme, u postojećoj regulativi, za sprečavanje zloupotrebe frekvencija u privatne svrhe vlasnika medija; pitanje medijske koncentracije i vertikalne integracije u medijskom sektoru. Baveći se primenom Zakona o elektronskim komunikacijama, autori ukazuju na nov potencijalni problem medijskog sektora, koji bi nastao eventualnim usvajanjem, u postojećem tekstu, Predloga pravilnika o tehničkim zahtevima kojim se reguliše postupak zakonitorg presretanja i zadržavanja podataka o elektronskim komunikacijama - njegove odredbe izlaze iz okvira propisanog ovim zakonom i mogu ugroziti, između ostalog, pravo na zaštitu novinarskih izvora.

Iako u avgustu 2011. nije usvojen nijedan novi zakon od značaja za medije, Vlada je predložila izmene Zakona o autorskom i srodnim pravima - monitoring tim ih analizira, a posebno one koje mogu imati uticaj na medijski sektor. 

U delu Izveštaja koji se odnosi na monitoring rada regulatornih tela, državnih organa i kolektivnih organizacija za zaštitu autorskog i srodnih prava, autori Izveštaja poklanjaju posebnu pažnju finalnoj fazi donošenja Medijske strategije i sve vidljivijem nepostojanju konsenzusa medijske zajednice i vlasti o njenim osnovnim principima i rešenjima. Kroz slučaj emitera koji je izgubio dozvolu za emitovanje programa zbog neplaćanja naknade RRA-u, monitoring tim se bavi i pitanjem same naknade, a u ovom delu Izveštaja je još jedna naknada predmet analize, odnosno osnov po kome kolektivne organizacije vrše naplatu naknada od korisnika za račun vlasnika prava.

Procesi digitalizacije i privatizacije - U oblasti digitalizacije, autori se bave najavama promena u sprovođenju procesa digitalne tranzicije televizije, a u oblasti privatizacije,  daju kratku analizu podataka o dosadašnjim privatizacijama medija, državnom finansiranju medija i načinu raspodele ovih sredstava.

Dvadeset peti Monitoring Izveštaj je uradio stručni tim advokatske kancelarije "Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEMom, a ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

Peti broj Publikacije ANEMa "Monitoring medijske scene u Srbiji", bavi se medijskim pitanjima koja su od značaja za položaj medija i novinara.

Sadržaj Publikacije čine:

• Uvod (sa sumiranim rezultatima pravnog monitoringa medijske scene u Srbiji u periodu januar - septembar 2011. i kratkim prikazom sadržaja Publikacije),

4 stručna autorska teksta:

• Primena prakse Evropskog suda za ljudska prava pred srpskim sudovima - autor: Slobodan Kremenjak, advokat (autor piše o obavezi srpskih sudova da primenjuju sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, razlozima njenog neprimenjivanja i značaju ove sudske prakse za pravilno rešavanje sporova u slučajevima koji se odnose na slobodu izražavanja)
• Dekriminalizacija klevete i uvrede - autorka: Kruna Savović, advokat (autorka analizira koliko će najavljena dekriminalizacija klevete i uvrede doprineti istinskom poboljšanju položaja medija i novinara, kao i šta je još potrebno da bi ove izmene Krivičnog zakonika imale pravi efekat u pogledu ostvarivanja slobode izražavanja)
• Izazovi u procesu digitalizacije - autori: Milena Jocić i Miloš Stojković, savetnici u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva (autori se bave važnim tranzicionim procesom - digitalnom tranzicijom televizije, izazovima u ovom procesu i najavljenim promenama u njegovoj realizaciji, dajući odgovore na neka od pitanja i nedoumica, koje se, s tim u vezi, pojavljuju u javnosti)
• Neke kontroverze i dileme u vezi sa donošenjem Medijske strategije - autor: Doc dr Dejan Milenković (ovaj tekst se odnosi na najvažniji dokument medijskog sektora, Medijsku strategiju, koja, po svemu sudeći, neće biti izraz konsenzusa medijskog sektora i vlasti, već osnov za novo nepoverenje i izvor novih problematičnih rešenja koja neće doprineti razvoju medijskog sektora)

i peti tekst:

• Evropski sud za ljudska prava, sudska praksa (izvodi iz Informatora o sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, dostupnih na web sajtu ovog suda) - kratak prikaz dve presude ovog suda koje se odnose na primenu člana 10 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda: prva se odnosi na slučaj objavljivanja doslovnog intervjua bez prethodne autorizacije intervjuisanog - sud je ocenio da je krivična sankcija, izrečena uredniku tih novina, samo na osnovu činjenice objavljivanja teksta bez autorizacije, a bez razmatranja tačnosti sadržaja objavljenog teksta i bez uzimanja u obzir njegove pažnje u obezbeđivanju tačnosti, koja nije dovedena u pitanje, nesrazmerna i da stoga predstavlja povredu čl.10 Evropske konvencije - prava na slobodu izražavanja; sud je podnosiocu predstavke - uredniku dosudio i odgovarajući iznos na ime naknade štete; druga se odnosi na slučaj građanske odgovornosti jednog lista za klevetu učinjenu u izveštavanju o sudskom postupku, odnosno na njegovo obavezivanje na naknadu štete zbog objavljivanja netačne informacije podesne da povredi čast i ugled drugih - sud je ocenio da, u konkretnom slučaju, ograničenje prava na slobodu izražavanja nije bilo neophodno u demokratskom društvu radi zaštite ugleda drugih, s obzirom da je taj list preduzeo sve razumne mere da proveri tačnost izveštaja o sudskom postupku, a da je novinarka - sudski izveštač, sve vreme postupala u dobroj veri i u skladu sa svojom dužnošću odgovornog izveštavanja, uključujući i javno objavljivanje izvinjenja; ocenjujući da je u konkretnom slučaju povređen član 10 Evropske konvencije - pravo na slobodu izražavanja, sud je podnosiocima predstavke dosudio i odgovarajući iznos na ime naknade štete.

Za odabir tema kojima se bavi ova Publikacija, poslužili su rezultati pravnog monitoringa medijske scene u prvih devet meseci 2011. Prema nalazu monitoring tima, mediji u Srbiji su i dalje opterećeni poznatim i  već dugo  prisutnim problemima, koji ni u ovom periodu nisu dobili svoje rešenje. Neki od njih su: sudska praksa u medijskim slučajevima, koja uglavnom nepovoljno utiče na položaj i prava medija i novinara; uticaj ne - medijskih zakona na medije i novinare u Srbiji, koji veoma često, pozitivno ili negativno, značajno menjaju uslove i okruženje za njihov rad i funkcionisanje; marginalizacija važnih tranzicionih procesa, kašnjenje vlasti u realizaciji zakonskih obaveza ili njihovo potpuno ignorisanje tih obaveza, sa ozbiljnim posledicama po medijski sektor; nepostojanje odgovorne javne politike u medijskoj sferi i neadekvatan medijski regulatorni okvir, bez osnovnog strateškog dokumenta. Tekstovi u ovoj Publikaciji se odnose na ta važna medijska pitanja.

Peta Monitoring Publikacija je zaključena dva dana pre telefonske sednice Vlade, na kojoj je Srbija dobila svoju Medijsku strategiju.

Ekspertski pravni tim, na osnovu monitoringa u julu 2011, ocenio je da su dva događaja na medijskoj sceni Srbije u tom periodu posebno zabrinjavajuća, a tiču se medijskog regulatornog okvira: jedan se odnosi na predloženi tekst Pravilnika o tehničkim zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje elektronskih komunikacija i zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama, koji potencijalno može ugroziti osnovna ljudska prava, a posebno, pravo na zaštitu novinarskih izvora; drugi se odnosi na Medijsku strategiju, odnosno na činjenicu da i pored Nacrta strategije i javne rasprave o njemu, medijska javnost i dalje ne zna autentične namere i planove Ministarstva u medijskoj sferi, niti kako će izgledati finalni tekst Medijske strategije, od kog zavisi budućnost medijskog sektora.

Ovaj period je u oblasti slobode izražavanja, prema rezultatima monitoringa, bio obeležen političkim pritiscima u formi najavljenog ugrožavanja nezavisnog položaja ustanova javnog servisa, zabrinjavajućim fizičkim napadima na novinare tokom nemira na severu Kosova, kao i hakerskim napadima na medijske sajtove  u etnički mešovitim sredinama ili sa sadržajima koji pokušavaju da prevaziđu tradicionalne etničke podele i netrpeljivosti na Balkanu. U Izveštaju su analizirani slučajevi koji ukazuju na ove povrede slobode izražavanja i medijskih sloboda. U delu, u kojem se Izveštaj bavi monitoringom sudskih postupaka, uz primere stare prakse ignorisanja napada na novinare ili diskutabilnih presuda u slučajevima kada su novinari tuženi, monitoring tim beleži i pozitivan primer ukidanja presude, jedne od onih koje su nesumnjivo doprinele jačanju autocenzure u srpskim medijima, kao mogući korak srpskog pravosuđa u pravcu dostizanja željenog standarda u kome političari neće biti zaštićeni od kritičkih tekstova više u odnosu na obične građane.

U delu Izveštaja koji se odnosi na monitoring implementacije zakona, baveći se primenom Zakona o radiodifuziji i Zakona o elektronskim komunikacijama, autori analiziraju problem diskriminatorskog odnosa kablovskih operatora prema domaćim TV kanalima koji sve češće bivaju isključivani iz kablovske ponude i s tim u vezi, Ratelovu odluku koja predviđa da maloprodajno tržište distribucije medijskih sadržaja podleže prethodnoj regulaciji, kao i  najavljeno donošenje odluke RATELa o uvođenju regulatornih obaveza operatoru sa značajnom tržišnom snagom. Ocenjujući da te obaveze neće rešiti aktuelni problem diskriminacije pojedinih medija čiji se programi isključuju iz kablovske ponude, autori ukazuju na put za efikasno rešavanje tog problema koji daje Zakon o elektronskim komunikacijama. Baveći se dalje primenom Zakona o elektronskim komunikacijama, izveštaj analizira Predlog pravilnika o tehničkim zahtevima i ukazuje na problematičnost njegovih odredbi i moguće teške posledice njegovog usvajanja po osnovna ljudska prava i slobodu medija. 

Iako u julu 2011. nije usvojen nijedan novi zakon od značaja za medije, najavljene su dekriminalizacija uvrede i klevete kroz izmene Krivičnog zakonika. Autori analiziraju da li će to doprineti istinskom poboljšanju položaja medija i novinara ili su potrebne još neke promene  i na planu građanske odgovornosti za štetu i posebno prakse sudova u građanskim parnicama koje za povod imaju javno u medijima iznetu reč.

U delu Izveštaja,  koji se odnosi na Monitoring rada regulatornih tela, državnih organa i kolektivnih organizacija za zaštitu autorskog i srodnih prava, možete pročitati o odluci RRA da obustavi postupak za oduzimanje dozvole, pokrenut protiv Televizije Prva, zbog emisije "Veče sa Ivanom Ivanovićem", ali i o epilogu njihove ranije odluke da podnesu prekršajnu prijavu protiv Televizije "Pink" povodom emisije "Trenutak istine", emitovane još oktobra 2009. godine. Autori se posebno bave aktivnostima Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva koje se odnose na donošenje Medijske strategije, analizirajući šta za medijski sektor može da znači distanciranje Ministarstva od Nacrta strategije, kao i njegovo izbegavanje da jasno definiše svoje pozicije i stavove u odnosu na željeni finalni tekst Medijske strategije. Izveštaj se bavi i debatom između Organizacije proizvođača fonograma Srbije i Unije poslodavaca Srbije, vođenoj povodom toga da li postoji osnov u Zakonu da se, kroz individualne ugovore sa zastupnicima nosilaca prava, izbegne obaveza plaćanja kolektivnim organizacijama.

Procesi digitalizacije i privatizacije - U  Izveštaju se analiziraju najave puštanja u rad probne mreža za emitovanje digitalnog signala, promene datuma potpunog prelaska na emitovanje digitalnog televizijskog signala i shodne izmene Strategije digitalizacije, kao promene koje mogu bitno uticati na ceo proces digitalizacije i na televizije u Srbiji. Izveštaj se ponovo bavi i zvaničnom statistikom dosadašnjih medijskih privatizacija, ukazujući na nepostojanje ozbiljnih analiza koje bi trebalo da prepoznaju razloge koji su doveli do toga da znatan broj privatizacija bude neuspešan, kao i razvojem događaja u slučaju privatizacije "Novosti".

Dvadeset četvrti Monitoring Izveštaj je uradio stručni tim advokatske kancelarije "Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEMom, a ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

Prema oceni monitoring tima, u događajima na medijskoj sceni tokom juna 2011, ogledaju se poznati i već dugo prisutni problemi sektora i posledice neuspešne javne medijske politike u Srbiji, u odnosu na koju vlast pokazuje nespremnost da napravi zaokret.

Ovaj period je, u oblasti slobode izražavanja, prema rezultatima monitoringa, bio obeležen političkim pritiscima na rad medija i njihovu uređivačku politiku, a smene glavnih i odgovornih urednika dva lista, „Alo!" i „Mađar So"-a, govore o intenzitetu političkih pritisaka na medije u Srbiji i problemima u primeni Zakona o javnom informisanju, koji takve pritiske zabranjuje. Od sudskih presuda, monitoring tim je izdvojio dve - jednu, koja ukazuje na neophodnost veće odgovornosti medija za objavljivanje sadržaja na njihovim Internet portalima, uključujući i komentare čitalaca, koja odgovara nivou odgovornosti za sadržaje koje kreiraju i njihovi novinari, i drugu, koja pokazuje nepromenjenu sudsku praksu u slučajevima napada na novinare, a naročito nespremnost suda da sve relevantne činjenice do kraja rasvetli i razjasni pozadinu napada.

U delu Izveštaja koji se odnosi na monitoring implementacije zakona, baveći se primenom Zakona o lokalnoj samoupravi, autori analiziraju Preporuke u vezi sa usmeravanjem i raspodelom budžetskih sredstava namenjenih sistemu javnog informisanja, upućene jedinicama lokalne samouprave od strane nadležnih ministarstava. Prema oceni monitoring tima, Preporuke nisu ispunile očekivanja i zadatak da uvedu red u ovu oblast, a zbog čega, naći ćete u Izveštaju. Monitoring tim u ovom delu Izveštaja ukazuje i na ocenu Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, da postoje ozbiljni problemi u komunikaciji između organa vlasti i građana, o čemu svedoči zabrinjavajući porast broja žalbi koje se podnose zbog uskraćivanja informacija o različitim oblicima raspolaganja javnim novcem i javnim dobrima.

U junu 2011, nije usvojen nijedan novi zakon od značaja za medije.

Javna rasprava o Nacrtu medijske strategije, kog je uradila radna grupa Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva, trajala je od 8. juna do 15. jula. Kako je ovo suštinski važan dokument za dalji razvoj medijskog sektora, autori Izveštaja analiziraju rešenja iz Nacrta, kao i primedbe koje su se čule u javnoj raspravi, ukazujući na ozbiljne razloge za bojazan da može doći do osujećivanja usvajanja Medijske strategije ili makar osujećivanja da njeno usvajanje suštinski nešto promeni. U ovom delu Izveštaja,  koji se odnosi na Monitoring rada regulatornih tela, državnih organa i kolektivnih organizacija za zaštitu autorskog i srodnih prava, možete pročitati i o čemu se raspravljalo i odlučivalo na tri junske sednice Saveta Republičke radiodifuzne agencije, kao i o tome dokle se stiglo u procesu utvrđivanja tarifa kolektivnih organizacija, OFPS-a i SOKOJ-a,  što predstavlja veoma važno pitanje za sve emitere u Srbiji.

Procesi digitalizacije i privatizacije - U Izveštaju se konstatuje da je zabrinjavajuće to što u ovom periodu nisu zabeležene nikakve aktivnosti koje bi se odnosile na proces digitalizacije, imajući u vidu predviđeni rok za prelazak na digitalno emitovanje televizijskog programa. Što se tiče privatizacije medija, monitoring tim analizira slučaj privatizacije „Novosti" i navode Izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije o privatizaciji ovog novinsko-izdavačkog preduzeća, upućenog Vladi, a koji nameću neophodnost da se ovaj slučaj detaljno ispita. Ovde možete pročitati i mišljenje monitoring tima o tome zašto je insistiranje Nacrta medijske strategije na završetku privatizacije i povlačenju države iz medijskog vlasništva izazvalo oštre reakcije pojedinih lokalnih samouprava, stranaka, nacionalnih saveta manjina i medijskih kuća koje se finansiraju iz opštinskih budžeta.

Sumirajući svoje nalaze iz ovog Izveštaja, monitoring tim se u Zaključku osvrće i na rezultate skorašnjeg istraživanja beogradskog Fakulteta političkih nauka „Profesija na raskršću - novinarstvo na pragu informacionog društva" i daje argumente za svoju ocenu da ni u ovom periodu nije bilo napretka u medijskom sektoru Srbije.

Dvadeset treći Monitoring Izveštaj je uradio stručni tim advokatske kancelarije "Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEMom, a ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

Autori Dvadeset drugog Monitoring Izveštaja, koji se odnosi na maj 2011, ocenjuju da se većina problema sa kojima se medijska scena u Srbiji suočava već godinama, ponavlja i ovog meseca.

U oblasti slobode izražavanja, rezultati monitoringa su pokazali da su pretnje i napadi na novinare i medije i u ovom periodu bili čest metod pritiska na njih i faktor koji je bitno ometao njihov rad, a da su odredbe Zakona o javnom informisanju koje to zabranjuju, očigledno nedovoljne  u praksi. Osim toga, nastavak blage kaznene politike i postojeća praksa sudova u ovim slučajevima ne deluju destimulativno na napadače, te ovakvih napada ima sve više. U obrađenim slučajevima u ovom delu Izveštaja, nalaze se i argumenti za takve ocene.

U maju 2011, Ustavni sud je doneo presudu kojom je utvrđeno da su nesaglasne sa Ustavom i one odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju iz 2009. godine, koje se odnose na način vođenja Registra javnih glasila i ovlašćenja ministra nadležnog za poslove javnog informisanja u toj oblasti. Time su gotovo sve odredbe ovog Zakona proglašene neustavnim. Monitoring tim se ovom odlukom bavi u delu Izveštaja koji se odnosi na implementaciju postojećih zakona, gde takođe analizira i primenu Zakona o radiodifuziji i to odredaba koje se odnose na izbor članova Saveta RRA, ukazujući da njihovo nepoštovanje u praksi, dovodi u pitanje funkcionisanje regulatornog tela. Poverenik Šabić i primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja su sasvim opravdano našli svoje važno mesto u ovom delu Izveštaja.

Novi zakoni od značaja za medije nisu ni u maju 2011. doneti.

Politička volja da se stvari menjaju, prema oceni autora Izveštaja, u ovom trenutku je ograničena na donošenje Medijske strategije, čiji Nacrt do 01. juna treba da izradi i Ministarstvu predloži radna grupa formirana na osnovu Protokola o saradnji između Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva i 6 medijskih udruženja. Osim ovog koraka u pozitivnom pravcu, aktivnosti nadležnih organa nisu bitno uticale na poboljšanje položaja medija. Posebno je zabrinjavajuća sporost u radu Komisije za autorsko i srodna prava, koja za posledicu ima da mediji i posle godinu i po dana od usvajanja novog zakona, kolektivnim organizacijama plaćaju naknadu za korišćenje predmeta zaštite po starim tarifama. Međutim, RATEL možda može pomoći da mediji reše drugi problem, problem sa kablovskim operatorom SBBom, koji istu uslugu distribucije medijskih sadržaja različitim medijima pruža pod različitim uslovima, o čemu više piše u ovom delu Izveštaja.

Procesi digitalizacije i privatizacije - Prema mišljenu autora ovog Izveštaja, u ovom trenutku je gotovo potpuno izvesno da Srbija neće potpuno preći na digitalno zemaljsko emitovanje televizijskog programa do 4. aprila 2012. godine, i pored najava iz resornog ministarstva da bi to, uz veliku podršku EU, trebalo da se dogodi. Kada je reč o privatizaciji medija, nema ni najava, niti bilo kakvih aktivnosti nadležnih organa koje bi upućivale na to da su spremni da se ozbiljno i sistemski posvete ovom pitanju. Sami mediji i dalje su podeljeni oko toga da li je privatizacija, ili, suprotno, nedovršena privatizacija, uzrok njihovih nagomilanih problema, a o svemu tome i monitoring tim daje svoje mišljenje u ovom delu Izveštaja.

U svom Zaključku, autori ovog Izveštaja obrazlažu zbog čega u medijskom sektoru Srbije i dalje nema napretka.  

Dvadeset drugi Monitoring Izveštaj možete ovde preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole. Uradio ga je, kao i sve prethodne, stručni tim advokatske kancelarije "Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEMom.

Medijsku scenu Srbije u aprilu 2011, prema oceni monitoring tima u Zaključku njihovog Dvadeset prvog Izveštaja, najviše je obeležilo potpisivanje Protokola kojim se uređuje saradnja na izradi Nacrta medijske strategije, između Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva i najvažnijih medijskih udruženja, kao i imenovanje državne sekretarke za informisanje i medije u Ministarstvu. Nastavak rada na Medijskoj strategiji, prihvatanje Ministarstva da eksperti koje udruženja imenuju predstavljaju apsolutnu većinu u radnoj grupi, kao i imenovanje funkcionerke višeg ranga nego što je to bilo do sada, koja će se baviti medijima, mogli bi da predstavljaju najavu pozitivnih promena u medijskom sektoru.

Osim ovoga, bitnih pozitivnih pomaka za medijsku scenu u Srbiji nije bilo u aprilu 2011, kako proizilazi iz Izveštaja.

Usvajanja novih zakona, bitnih za medije, u ovom periodu nije bilo, iako je odavno jasno da postojeći medijski regulatorni okvir nije dobar. Ali, to nažalost može da bude i dobra vest, s obzirom na prethodna loša iskustva medija sa usvajanjem krajnje rigidnih i nepovoljnih propisa.

Monitoring slobode izražavanja pokazuje da su nastavljeni pritisci, pretnje i napadi na novinare i medije, a da opstrukcija postoji, kako za otkrivanje onih koji prete novinarima i napadaju ih, tako i za utvrđivanje njihove odgovornosti, što je vidljivo u slučajevima obrađenim u ovom delu Izveštaja. Autori takođe ukazuju na nelogičnosti kaznene politike u Srbiji, kako u propisima, tako i u sudskoj praksi, koje direktno utiču na položaj medija i novinara.

Iz monitoringa implementacije postojećih zakona autorski tim je za ovaj Izveštaj izdvojio slučajeve koji pokazuju zašto za medije u Srbiji nije dovoljno samo da postoje odgovarajući zakoni, već je posebno važno da li i kako se oni primenjuju (naplata pretplate za radio prijemnike u motornim vozilima - Zakon o radiodifuziji; Zakon o lokalnoj samoupravi - na primeru Grada Loznice, autori ukazuju na značaj koji za lokalne medije ima pitanje načina ispunjavanja zakonske obaveze lokalnih samouprava da se staraju i obezbeđuju uslove za javno informisanje od lokalnog značaja).

U delu Izveštaja koji se bavi monitoringom rada nadležnih organa, autori su obradili: aktivnosti RRA koje se odnose na ustanove javnog radiodifuznog servisa - izbor članova UO RTS i RTV i razmatranje godišnjeg izveštaja za 2010. godinu o ispunjavanju zakonskih i programskih obaveza RTSa; aktivnosti RATELa - analiza devet tržišta predloženih za prethodnu regulaciju, od kojih je jedno, tržište distribucije medijskih sadržaja, koja pokazuje da na tom tržištu zapravo nema realne konkurencije, na štetu krajnjih korisnika; aktivnosti Odbora za kulturu i  informisanje Narodne skupštine Republike Srbije, koje su od značaja za medije; aktivnosti resornog ministarstva za medije koje bitno mogu uticati na njihov položaj, što važi i za aktivnosti OFPSa. 

Procesi digitalizacije i privatizacije - Datum prelaska na digitalno emitovanje TV programa se približava; stoga se monitoring tim bavio pripremnim aktivnostima i najavama nadležnih organa da će Srbija ispuniti rokove za digitalizaciju kada i EU i zemlje regiona. Privatizacija medija je i dalje samo tema u medijima, ali ne i predmet konkretnih odluka nadležnih organa, koje bi dovele do odgovorne javne politike u ovoj oblasti, zbog čega štetne posledice trpi ceo medijski sektor.

Dvadeset prvi Monitoring Izveštaj je uradio stručni tim advokatske kancelarije "Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEMom, a ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

U martu 2011, prema monitoring timu, medijska scena Srbije se suštinski nije mnogo razlikovala od prethodnog perioda (Januar-Februar 2011), obrađenog u prošlom Izveštaju.

Kratak sadržaj Dvadesetog Monitoring Izveštaja monitoring tima:

a)   Sloboda izražavanja - Nosioci javnih funkcija, ali i političke partije i ultradesničarske organizacije, u ovom periodu su, svako na svoj način, pritiscima ili pretnjama uticali na rad medija i novinara, ograničavajući ih ili sprečavajući ih da neometano rade svoj posao - RTV B92 je bila predmet bojkota jedne stranke, DSS-a, kao i protesta pripadnika ultradesničarskog pokreta "Naši 1389", a u Kuli su novinari i mediji, izuzev dve redakcije, ponovo bili onemogućeni da prisustvuju skupštinskoj sednici zbog nepromenjenog opštinskog Pravilnika. Sudski postupci i odluke u ovom periodu su bitno uticali ili bi mogli da utiču na ostvarivanje slobode izražavanja, kako negativno, tako i pozitivno, a autori Izveštaja su posebno obradili moguće posledice: krivične presude protiv "Čačanskih novina" zbog objavljene humoreske i kritičkog komentara u kojima se prepoznao predsednik jedne političke stranke; još jednog sudskog postupka pokrenutog novom tužbom reditelja Emira Kusturice protiv Petra Lukovića zbog teksta objavljenog na njegovom portalu E - novine; i prvostepene odluke Osnovnog suda u Šapcu, u slučaju ugrožavanja sigurnosti novinarke Aleksandre Delić, koja je još uvek samo retkost u našoj sudskoj praksi;

b)   Implementacija postojećih zakona - autori analiziraju primenu Zakona o javnom informisanju kroz slučaj Radisava Rodića; Zakona o radiodifuziji, kroz  novo Obavezujuće uputstvo RRA o ponašanju emitera u vezi sa "rijaliti programima"; i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kroz Izveštaje Poverenika o implementaciji ova dva zakona;

c)  U ovom periodu su usvojena dva zakona od značaja za medijski sektor i to - izmene Zakona o ministarstvima i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, a u Izveštaju pogledajte zašto i kako oni utiču na rad medija i ceo medijski sektor, iako nisu medijski zakoni;

d)  Prateći rad nadležnih organa, monitoring tim se bavio radom regulatornih tela, državnih organa i kolektivnih organizacija za zaštitu autorskog i srodnih prava. Posebno izdvajamo još jedno Obavezujuće uputstvo Republičke radiodifuzne agencije - o ponašanju emitera u vezi sa emitovanjem programskih sadržaja koji mogu da naškode fizičkom, mentalnom i moralnom razvoju maloletnika; tender i pojedinačne pregovore Narodne skupštine sa televizijama sa nacionalnom frekvencijom o direktnim prenosima skupštinskih zasedanja; izjave novog ministra kulture, informisanja i informacionog društva o Medijskoj strategiji; postupke protiv emitera za privredni prestup zbog nedostavljanja popisa emitovanih predmeta zaštite OFPS-u.

e) Značajno kašnjenje u implementaciji aktivnosti iz Akcionog plana uz Strategiju digitalne tranzicije, kao i potpuno odsustvo bilo kakvih aktivnosti vlasti na okončanju procesa privatizacije medija, doveli su do toga da oba procesa čekaju razrešenje u Medijskoj strategiji. U Izveštaju pročitajte i o polemici između medijske grupacije VAC, Vlade Vojvodine i rukovodstva "Dnevnik Holdinga", koja ukazuje na neophodnost da se rešavanju pitanja državnog vlasništva u medijima napokon pristupi na sistemski način.

f) U Zaključku Izveštaja je ocena monitoring tima o tome kakvo je bilo stanje u medijskom sektoru Srbije u martu 2011.

Dvadeseti Monitoring Izveštaj, koga je uradio stručni tim advokatske kancelarije "Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEMom, možete ovde preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

Prema nalazu monitoring tima u Devetnaestom Monitoring Izveštaju za period Januar-Februar 2011, prvom u ovoj godini, medijska scena Srbije se i dalje nalazi u statusu quo koga karakteriše odsustvo pozitivnih promena i nagomilavanje nerešenih problema, za koje vlast i dalje ne pokazuje volju da ih reši. O tome svedoči i sledeće:

a)  Različiti napadi i pritisci na medije i novinare i drugi uticaji na njihov rad koji su ih ometali u obavljanju posla, bili su izraženi i u ovom periodu. O tome govore slučajevi obrađeni u delu Izveštaja koji se bavi slobodom izražavanja - fizički nasrtaji na novinare i snimatelje domaćih i francuskih televizija prilikom izricanja prvostepene presude osuđenima za ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona; plakati i umrlice za TV „B92" kojima je Lazarevac bio oblepljen povodom emitovanja serijala „Insajder" koji se bavio zloupotrebama u lazarevačkom Rudarskom basenu „Kolubara"; nasilno izbacivanje novinara iz sale Skupštine opštine Kula zbog navodnog neposedovanja važećih akreditacija za izveštavanje sa skupštinske sednice. Autori Izveštaja se ovde takođe bave i povratkom govora mržnje u medije, kroz slučaj Aide Ćorović, predstavnice civilnog sektora, koja je povodom svog teksta u „Danasu", u tom istom listu bila izložena jednom od najnižih ličnih napada na srpskoj medijskoj sceni u poslednje vreme, koji istovremeno predstavlja i krajnje drastičan primer ugrožavanja slobode izražavanja. Epilog ovakvih dešavanja na medijskoj sceni jeste povećan broj novinara i urednika, ali i predstavnika civilnog društva, koji su stavljeni pod permanentu policijsku zaštitu. Primeri sudskih procesa i odluka u medijskim slučajevima kojima se bavi ovaj Izveštaj, takođe nisu ohrabrujući, već naprotiv, po oceni monitoring tima, doprinose pojačanoj ličnoj, pravnoj i ekonomskoj nesigurnosti novinara i medija, njihovoj autocenzuri i održanju nepovoljnih uslova za njihov rad i za ostvarivanje zagarantovanih sloboda;

b) U delu Izveštaja koji se bavi implementacijom postojećih zakona, autori se dodatno bave Zakonom o javnom informisanju, povodom izjave republičkog javnog tužioca o ponovo otvorenoj istrazi u slučaju ubistva novinarke Dade Vujasinović; Zakonom o radiodifuziji, analizirajući rad RRA i vršenje njegovih zakonskih ovlašćenja, kako nadzornih, tako i regulatornih, povodom eskalacije verbalnog i fizičkog nasilja u rijaliti šou programima koji se emituju na dve nacionalne televizije, a bave se i nadležnostima Upravnih odbora Ustanova javnog servisa (RTS i RTV), čije članove imenuje RRA, u skladu sa navedenim zakonom; Zakonom o lokalnoj samoupravi, kroz analizu preporuka medijskih udruženja za finansiranje lokalnih medija iz budžetskih sredstava lokalnih samouprava, koje predstavljaju mogući način za prevazilaženje problema u ovoj oblasti u skladu sa postojećim propisima;

c)  U ovom periodu nije bilo usvajanja novih zakona od značaja za medijski sektor;

d)  Od nadležnih organa, monitoring tim se bavio radom regulatornih tela, RRA i RATELa, i posledicama raspisivanja novih konkursa za izdavanje dozvola za emitovanje radio/TV programa; radom Narodne skupštine koja je raspisala tender za RTV prenose skupštinskih zasedanja; radom Ministarstva kulture i njegovim aktivnostima koje su se odnosile na medije - konkursi za sufinansiranje programa iz oblasti javnog informisanja i donošenje Medijske strategije; radom kolektivnih organizacija za zaštitu autorskog i srodnih prava i posledicama koje mediji trpe zbog nepostojanja reda u ovoj oblasti. U ovom periodu, nijedan od ovih organa/organizacija ni na koji način nije doprineo poboljšanju položaja medija ili rešavanju problema u medijskom sektoru;  

e) Proces digitalizacije i dalje nije u fokusu nadležnih organa u meri u kojoj bi to trebalo da bude. Sa svim pripremnim aktivnostima se kasni, ali je u ovom periodu, sa najmanje 9 meseci zakašnjenja, usvojen Pravilnik o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa i pristupu multipleksu u terestričkoj digitalnoj radiodifuziji koji, međutim, nije u potpunosti odgovorio zadatku. Autori Izveštaja, analizirajući njegov sadržaj, ukazuju i na način na koji njegovi nedostaci mogu biti prevaziđeni. U oblasti privatizacije medija, ni u ovom periodu nisu zabeleženi nikakvi pomaci. Autori Izveštaja kroz analizu slučaja Radio Sombora, kojim je, nakon poništaja privatizacije, država upravljala pune tri godine preko zastupnika državnog kapitala, ukazuju na odsustvo bilo kakvog koncepta i plana delovanja države u medijskom sektoru, a posebno u odnosu na održive modele povlačenja države iz medijskog vlasništva;

f) Prema oceni monitoring tima u Zaključku Izveštaja, početak 2011. godine su obeležili povratak govora mržnje na srpsku medijsku scenu i nespremnost vlasti da, u saradnji sa medijskim sektorom, stvara povoljnije uslove i okruženje za rad medija, što doprinosi daljem urušavanju srpske medijske scene.

I ovaj Devetnaesti Monitoring Izveštaj je uradio stručni tim advokatske kancelarije "Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEMom. Možete ga ovde preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

Osamnaesti Monitoring Izveštaj stručnog tima ukazuje da ni decembar 2010. nije doneo srpskoj medijskoj sceni preko potrebne promene i napredak. Evo zašto:

a)  Izveštaj pokazuje da uslovi za neometani rad novinara u Srbiji i dalje nisu obezbeđeni, o čemu govore analizirani slučajevi povrede slobode izražavanja fizičkim napadima i pretnjama upućenim novinarima, na koje i dalje nema adekvatne reakcije nadležnih organa. Takođe, neujednačeni stavovi i praksa sudova po pitanju naknade nematerijalne štete od strane medijskih kuća i novinara, obeshrabruju primenu istraživačkog novinarstva, utiču na dalje jačanje autocenzure i izazivaju dodatnu uznemirenost medijskih profesionalaca. Slučaj podnošenja tužbe protiv poverenika NUNS-a za Pčinjski okrug od strane direktora TV Vranje, govori o meri u kojoj lokalni javni mediji trpe štetu zbog uticaja politike na medijski rad.

b) Monitoring tim analizira i implementaciju postojećih zakona: a) šta je u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, odlukom Ustavnog suda od 22. jula koja je najzad objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije, ocenjeno kao neustavno, a šta ne, kao i pravne posledice ove odluke; b) kako se primenjuje Zakon o radiodifuziji, kroz slučaj raspisivanja još jednog javnog konkursa za izdavanje dozvola za emitovanje programa od strane Saveta RRA, kao i kroz najavljenu koordiniranu akciju nadležnih regulatornih tela i državnih organa i nov model suzbijanja nelegalnog emitovanja RTV programa; c) Zakon o autorskom i srodnim pravima - Vlada Srbije je skoro godinu dana posle donošenja Zakona o autorskom i srodnim pravima imenovala članove Komisije za autorsko i srodna prava, čime su stvoreni uslovi za konačno utvrđivanje tarifa, nakon neuspešnih pregovora između kolektivnih organizacija i reprezentativnih udruženja korisnika.

c)  Usvajanja novih zakona od značaja za medijski sektor, u ovom periodu nije bilo.

d) Monitoringom rada nadležnih organa praćene su aktivnosti nadležnih državnih organa, regulatornih tela i kolektivnih organizacija za zaštitu autorskog i srodnih prava. U ovom periodu RRA je usvojila Listu događaja od nacionalnog interesa za građane u Srbiji za 2011, dok je RATEL predstavio Studiju izvodljivosti i idejni projekat radio-pokrivanja digitalnim TV signalom na teritoriji Republike Srbije, koji daju procenu o visokoj profitabilnosti i niskoj rizičnosti ovog projekta, ali sa nedovoljno podataka koji bi tu procenu opravdali. Na jednoj od dve sednice Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije, koje su održane u ovom periodu, u načelu je razmatran predlog o budžetu Ministarstva kulture za 2011. godinu i visina iznosa subvencija za medije. I pored ranijih najava Ministarstva kulture da će Nacrt medijske strategije biti predstavljen do kraja 2010, ministar Bradić je najavio novi datum objavljivanja Nacrta (20. februar 2011.), a dalja odlaganja čine čitav proces usvajanja Medijske strategije, kao i njen mogući domašaj, sve neizvesnijim. Kada je reč o kolektivnim organizacijama, autori Izveštaja se bave izmenama Ugovora o poslovnoj saradnji, kojim su organizacije PI i OFPS regulisale svoje nadležnosti i način naplate jedinstvene naknade u skladu sa primedbama Zavoda za intelektualnu svojinu.

e) U oblasti digitalizacije, u Izveštaju za ovaj period možete pročitati analizu nekih od komentara koji su pristigli Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo tokom javnih konsultacija o Predlogu pravilnika o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa i pristupu multipleksu u terestričkoj digitalnoj radiodifuziji. U oblasti privatizacije medija, ni u ovom periodu nije bilo nikakvog pomaka kada je reč o rešavanju pitanja privatizacije preostalih medija koji su i dalje u državnom vlasništvu, a u Izveštaju je data ocena odnosa vlasti prema ovom pitanju.

f) U Zaključku Izveštaja, nalazi se ocena monitoring tima da prethodna godina, iako obeležena složenom situacijom na medijskoj sceni i nespremnošću države da se sa ovom situacijom strateški suoči, ipak daje određene povode za optimizam, kao rezultat činjenice da su se najznačajnija medijska i novinarska udruženja, po prvi put, ujedinila oko osnovnih principa na osnovu kojih najvažnija medijska pitanja u Srbiji treba da se rešavaju.

Osamnaesti Monitoring Izveštaj, nastao u saradnji stručnog tima advokatske kancelarije „Živković&Samardžić" i ANEMa, možete ovde preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

U decembru 2010. godine ANEM je na web sajtu objavio svoju Četvrtu E-Publikaciju „Monitoring medijske scene u Srbiji", drugu u ovoj godini. Njeno štampano izdanje je javno predstavljeno na okruglom stolu ANEMa, 23.12.2010, u beogradskom Medija centru, na kojem je takođe diskutovano i o tome šta je najviše obeležilo srpsku medijsku scenu u 2010. godini. U radu okruglog stola je učestvovalo oko 40 predstavnika ministarstava i relevantnih državnih organa i institucija (Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo, Ministarstvo kulture, Ministarstvo trgovine i usluga, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka о ličnosti, JP „Emisiona tehnika i veze"), regulatornih tela (RRA, RATEL), medijskih udruženja (ANEM, NUNS, UNS), novinskih agencija (BETA, FoNet, Tanjug), nevladinog sektora, akademske zajednice, medija, međunarodnih organizacija i donatorske zajednice (IREX, Britanska ambasada, USAID, Medienhilfe), kao i drugih zainteresovanih strana.

U prvom delu skupa, Publikaciju su predstavili autori tekstova koji su u njoj za ANEM pisali o temama na koje je, kao važne za medijski sektor u periodu jul - novembar 2010, ukazao monitoring tim.  Tokom diskusije, učesnici okruglog stola iznosili su svoja mišljenja o onome što je obeležilo medijsku scenu Srbije u 2010, a dve teme su se izdvojile kao najvažnije:  tekući proces izrade Medijske strategije i predstojeći proces digitalizacije medija.

IV Monitoring Publikaciju možete pogledati ovde.

U Novembru 2010, medijska scena se suočavala sa različitim problemima, od kojih su oni, od najvećeg uticaja na položaj medija, obrađeni u Sedamnaestom Monitoring Izveštaju stručnog tima.

a) Novi slučajevi fizičkih napada i pretnji novinarima, kao i nove sudske odluke kojima se protiv počinilaca napada na novinare izriču kazne ispod zakonskog minimuma, ukazuju da sloboda izražavanja i dalje nije dovoljno, ni poštovana, ni zaštićena, u srpskom društvu. U slučajevima datim u ovom delu Izveštaja, pronaći ćete argumente za ovakvu ocenu.

b) Monitoring tim je analizirao i implementaciju postojećih zakona - Zakona o javnom informisanju, gde je, kroz informaciju o Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu, ponovo ukazano na loš primer prošlogodišnjih restriktivnih izmena ovog Zakona; istaknuta je i ocena novinarskih udruženja o potrebi što skorijeg otpočinjanja funkcionisanja samoregulatornog tela - Saveta za štampu; Zakona o radiodifuziji, kroz slučaj TV SOS kanal, koja je, nezadovoljna time što ne može da kvalitetno pokrije signalom zonu servisa za koju je dobila dozvolu, odbila da plaća naknadu za dobijeno pravo emitovanja, zbog čega su nastupile ozbiljne pravne posledice po nju; i Zakona o autorskom i srodnim pravima, gde se kroz slučaj implementacije jedne zakonske obaveze emitera (dostavljanje popisa emitovanih predmeta zaštite) pokazuje  problematičnost regulative, u skladu s kojom emiteri rade.

c) U delu Izveštaja koji se odnosi na usvajanje novih zakona, monitoring tim se bavi Nacrtom novog Zakona o oglašavanju, dajući sugestije i osnovne primedbe na njegov sadržaj. Ovaj zakon je veoma važan za emitere, posebno komercijalne,  jer reguliše sticanje prihoda od oglašavanja, kao najvažnijeg izvora njihovih sredstava.

d) Nadležni organi ni u ovom periodu nisu svojim aktivnostima bitnije poboljšali položaj medija. RRA jeste doneo jednu pozitivnu odluku, ali je ona istovremeno pokazala i ograničenost njegovih regulatornih ovlašćenja, odnosno nedovoljnu preciznost Zakona o radiodifuziji u tom pogledu. RATEL je u svom Nacrtu novog Pravilnika o visini naknade za korišćenje radio-frekvencija, izmenio kriterijume za njeno određivanje u odnosu na prethodni Pravilnik , što može uticati na položaj emitera. Ministarstvo kulture nije objavilo Nacrt Medijske strategije, kako je ranije bilo najavljivano, niti se pouzdano zna kada će to biti, što stvara posebne komplikacije medijskom sektoru. Kolektivne organizacije za zaštitu autorskog i srodnih prava su se u ovom periodu bavile izvršavanjem svojih zakonskih obaveza, ali je OFPS koristio i svoje pravo, podnošenjem prigovora RRAu protiv emitera.

e) U ovom periodu nije bilo značajnijih pomaka u oblasti digitalizacije. U delu Izveštaja o privatizaciji, autori analiziraju aktuelizovani slučaj ranije izvršene privatizacije i preuzimanja akcija medijske kuće „Novosti", koji je pokazao loše strane netransparentnosti vlasništva nad medijima.

f) U Zaključku Izveštaja, monitoring tim je ocenio da je medijsku scenu u ovom periodu najviše obeležilo odlaganje donošenja Medijske strategije, zbog loših posledica po medijski sektor, kao i dalje ugrožavanje slobode izražavanja.

Ovde možete preuzeti, u celosti ili u delovima, Sedamnaesti Monitoring Izveštaj, nastao u saradnji stručnog tima advokatske kancelarije „Živković&Samardžić" i ANEMa, klikom na izabranu sekciju dole.

Pročitajte Četvrti broj Specijalizovane Publikacije ANEMa "Monitoring medijske scene u Srbiji", čiji sadržaj čine:

• Uvod (sa sumiranim rezultatima pravnog monitoringa medijske scene u Srbiji u periodu Jul -Novembar 2010. i kratkim prikazom sadržaja Publikacije),

4 stručna autorska teksta:

• Prepreke na putu do novog regulatornog okvira za medijsku scenu u Srbiji - autor: Slobodan Kremenjak, advokat (autor piše o načinu izrade propisa, kao o jednoj od velikih prepreka za napredak medijskog regulatornog okvira; navodeći primere izrade nekoliko zakona od 2008. do danas, autor ukazuje na neprihvatljivu praksu nadležnih organa da najpre formiraju posebne radne grupe, da bi zatim od njih odustajali i mimo njih pisali zakone; u tekstu se nalazi i odgovor na pitanje kakve su posledice takvog odnosa vlasti prema medijskom sektoru) 

• Izgubljena motivacija za digitalnu tranziciju - autor: Nebojša Samardžić, advokat (zbog čega je postojanje motivacije svih učesnika u procesu važno za uspešnu digitalnu tranziciju; koji problemi su posledica njenog gubitka; čiji sve interes je pogrešno prepoznat; o čijim i kakvim potrebama nije dovoljno vođeno računa prilikom planiranja procesa, a bitno utiču na njegovo sprovođenje; šta je rešenje za ovakvu situaciju; kroz odgovore na ova pitanja autor analizira nedoumice koje usporavaju put ka digitalnoj tranziciji)

• Strategija, Studija, Sažetak - autorka: Prof. dr Snježana Milivojević (kroz retrospektivu dosadašnjeg rada na Medijskoj strategiji, autorka ukazuje na dobre i loše strane tog procesa, a posebno analizira: koje su osnovne slabosti, ali i vrednosti Medijske studije; koja je i kakva uloga nadležnog Ministarstva u ovom procesu i koliko je ono do sada adekvatno odgovorilo svom zadatku; kako je medijski sektor odgovorio na izazove koje nosi donošenje ovog strateškog dokumenta; šta je osnovna dobit dosadašnjeg toka procesa izrade Medijske strategije)

• Novi mediji - nove politike? - autorka: Mr Maja Raković (ključne međunarodne reference za medijsku politiku Srbije su standardi Saveta Evrope i pravo Evropske unije; autorka objašnjava u čemu su razlike, a u čemu je komplementarnost njihovih medijskih politika, kao i to kakav je odgovor Evrope na promene u medijskom okruženju - debata koja se vodi na temu: kakva je medijska politika potrebna u digitalnom medijskom okruženju, kao i o novom konceptu medija; istovremeno daje preporuku kako se Srbija može uključiti u nove procese i pored nezavršenih "starih" tranzicionih reformi; u ovom tekstu su važne smernice koje mogu poslužiti u daljem radu na Medijskoj strategiji Srbije)

i peti tekst,

• MC Newsletter - doprinos Medija centra Beograd - 2 autorska teksta objavljena u "onlajn" izdanjima njihovog Newsletter-a: prvi, "Danski kraljevski ram za srpsku sliku", autorke Dr Jovanke Matić, govori o okviru koji je za Strategiju medijskog razvoja postavila Medijska studija, kao i o potrebi da se u strateškom dokumentu odraze specifičnosti našeg sistema; u drugom, "Ako ne možeš da ga pobediš, tuži ga", novinar Miloš Vasić piše o sudskoj praksi u medijskim slučajevima i njenom uticaju na slobodu izražavanja.

Za odabir tema kojima se bavi ova Publikacija, poslužili su rezultati pravnog monitoringa medijske scene u periodu Jul -Novembar 2010. Oni su ukazali na činjenicu da se, ni posle tih pet meseci, u medijskom sektoru ništa nije značajno promenilo u 2010. godini. Tako, medijski regulatorni okvir i dalje nije dovoljno izgrađen, niti usaglašen sa evropskim standardima i regulativom. Donošenje propisa je postalo slaba tačka u razvoju medijskog sistema, jer se oni menjaju i pišu mimo medijskog sektora, iako često uz privid da su i njegovi predstavnici pitani i uključeni. Netransparentan rad vlasti u ovoj oblasti dovodi i do pogrešnih odluka i rešenja u takvim zakonima, a najveće posledice trpe mediji. Pored toga, ni postojeći propisi se ne implementiraju kako treba. Primer za to jeste i Strategija digitalizacije. Iako je samo 16 meseci ostalo do digitalne tranzicije televizije, velike nepoznanice i nedoumice u ovom procesu loše utiču na njegovo sprovođenje, sve aktivnosti kasne, pa se opravdano postavlja pitanje da li je prilikom njegovog planiranja dovoljno vođeno računa o potrebama i interesima svih aktera u tom procesu, od kojih zavisi i tempo priprema tranzicije. Novo digitalno doba će otvoriti i nove mogućnosti medijima, ali i postaviti nove izazove pred njih. Zato je važno da se izgradi odgovarajući pravni okvir koji će prepoznati i pravilno regulisati medije u skladu sa njihovim novim poimanjem, novim funkcijama i novim tehnološkim okruženjem. Za to bi Medijska strategija trebalo da postavi okvir. Međutim, Srbija i dalje nema ovaj važan strateški dokument.  Proces njegove izrade je otpočeo, ali nije završen, niti se zna kada će biti. Ne zna se ni kakva će rešenja ponuditi, iako je tome trebalo da pomognu Medijska studija i preporuke njenih autora, nezavisnih stranih eksperata. Ni serija od 5 okruglih stolova posvećenih izradi Nacrta medijske strategije, koji su ovog septembra bili u centru pažnje i aktivnosti svih zainteresovanih za napredak medijskog sektora, nije mnogo doprinela jednostavnijem i bržem formulisanju ovog strateškog dokumenta. Naprotiv, ispostavilo se da je sve to samo dodatno zbunilo nadležno Ministarstvo, koje nije umelo da odgovori očekivanjima i svom zadatku, dok su u dosadašnjem toku procesa izrade Medijske strategije najbolje istupala medijska i novinarska udruženja (osim jednog) koja su prepoznala značaj Strategije i uspela da se usaglase oko njenih osnovnih principa za koje se zajednički zalažu. Koliko će Strategija, kada bude urađena, biti osnov za ulazak Srbije u neophodne medijske reforme ili novi izvor konflikta medijskog sektora i vlasti, ostaje da se vidi.

Tekstovi u ovoj Publikaciji se upravo odnose na ova važna medijska pitanja i pokazuju zbog čega se i krajem 2010. godine u medijskoj sferi nisu dogodile promene nabolje.

Oktobar 2010. nije doneo ni mnogo novog, ni dobrog, za medijsku scenu Srbije. U Šesnaestom Monitoring Izveštaju stručnog tima za taj period, saznaćete i zašto.

a) Prema oceni monitoring tima, oktobar je obeležen drastičnim slučajevima fizičkih napada na novinare, ali i novim pretnjama koje su dovele do povećanja broja novinara u Srbiji koji su zbog ugroženosti morali da budu stavljeni pod neposrednu policijsku zaštitu. Analizirani slučajevi napada na novinare, od kojih su jedan izvršili pripadnici policije, pokazuju da odnos nadležnih organa prema slobodi izražavanja i dalje nije adekvatan, da oni svojim aktivnostima ne doprinose sprečavanju njenog ugrožavanja i kršenja, jer ne rešavaju uzroke, nego posledice takvog ponašanja i to na način koji nije odvraćajući za ubuduće. Takođe, neujednačena sudska praksa i neizvesnost u pogledu ishoda spora u medijskim slučajevima, jedan su od glavnih uzroka sve manje primene istraživačkog novinarstva i sve veće autocenzure u medijima.

b) Monitoring implementacije postojećih zakona ponovo ukazuje na problem pravne nesigurnosti medija i novinara koja je rezultat činjenice da su odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, koje su još u julu proglašene neustavnim, i dalje na snazi. Međutim, u ovom delu Izveštaja su analizirana i dva slučaja u kojima su mediji postupili krajnje neprofesionalno i sporno sa stanovišta primene relevantnih propisa - u prvom, odlazeći u drugu neprihvatljivu krajnost u odnosu na zabranu povrede pretpostavke nevinosti, a u drugom, zloupotrebom slobode izražavanja kroz drastičnu povredu prava privatnosti i prava maloletnika, u funkciji gušenja štrajka Sindikata pravosuđa Srbije.

c) Usvajanja novih zakona, relevantnih za medije, u ovom periodu nije bilo, ali nije bilo ni Nacrta medijske strategije, čije se donošenje od početka oktobra iščekuje. Kako je taj dokument veoma važan za dalji razvoj medijskog sektora, ali i za budući zakonodavni rad na čitavom nizu novih zakona, monitoring tim na vreme ukazuje da je izuzetno bitno kakve će strateške odluke u Medijskoj strategiji biti ponuđene, ali i kakvi će biti u njoj dati odgovori na postojeća kontroverzna pitanja, kao što su državno finasiranje medija i sudbina državnog vlasništva u medijima.

d) Aktivnosti nadležnih organa koje su navedene u Izveštaju, nisu bitnije uticale na položaj medija, iako neke od njih mogu biti od značaja za njih. Tako npr, skup EPRA u Beogradu bavio se digitalizacijom, oglašavanjem u medijima i pravnom regulativom EU u oblasti radiodifuzije, što su važne teme za medije; Nacrti tri Pravilnika RATELa na javnoj raspravi takođe su bitni za emitere u periodu pre digitalizacije; izjave ministra kulture o tome šta su osnovni postulati i suština Medijske strategije veoma se tiču medija; za medije je takođe važno i kako funkcionišu kolektivne organizacije i da li postupaju u skladu sa zakonom.

e) Ni u ovom periodu nije bilo nikakvih novosti u oblasti privatizacije i digitalizacije. Većina obaveza predviđenih Akcionim planom uz Strategiju digitalizacije i dalje nije ispunjena u predviđenim rokovima, a za završetak privatizacije medija i dalje nema ni plana, ni strategije, za šta kao opravdanje služe norme nekoliko zakona donetih od 2007. do danas, u direktnoj koliziji sa medijskim zakonima, a koje se već godinama tumače sporno i veoma ekstenzivno.

f) U Zaključku Izveštaja, monitoring tim je ocenio da je medijsku scenu u ovom periodu najviše obeležilo loše stanje slobode izražavanja i zabrinjavajući položaj medija i novinara, ali i neke pojave u medijima koje nisu dobre ni za njih, ni za samu profesiju.

Šesnaesti Monitoring Izveštaj, nastao u saradnji stručnog tima advokatske kancelarije „Živković&Samardžić" i ANEMa, možete preuzeti ovde u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

Rezultati pravnog monitoringa medijske scene u Srbiji, sprovedenog u septembru 2010, predstavljeni su u Petnaestom Monitoring Izveštaju.

Iz Izveštaja proizilazi da su medijsku scenu Srbije u tom periodu posebno obeležili: a) serija okruglih stolova posvećenih izradi Nacrta medijske strategije i b) dalji napadi i pritisci na novinare i medije, posebno u unutrašnjosti Srbije, čijem nezaustavljanju doprinosi i nepromenjena sudska praksa u medijskim slučajevima.

a) Deo Izveštaja, pod nazivom Monitoring procesa usvajanja novih zakona, bavi se otpočetim procesom donošenja Medijske strategije u Srbiji. Pored pregleda toka pet okruglih stolova posvećenih izradi Nacrta medijske strategije, koji su održani ovog septembra u Beogradu, monitoring tim je dao i prikaz osnovnih stavova i konkretnih predloga za strateško uređenje najvažnijih medijskih pitanja koje su dala ona medijska i novinarska udruženja koja su aktivno učestvovala na ovim skupovima, ali i stavova jednog medijskog udruženja koje je donelo odluku da ne učestvuje u celom procesu.

b) Nekoliko slučajeva, prikazanih u delu Izveštaja koji se bavi slobodom izražavanja, pokazuju da su sloboda medija i pravo javnosti da zna o svemu što je od javnog interesa, posebno u unutrašnjosti Srbije, i dalje ograničeni ličnim interesima ili ličnim procenama organa vlasti i pojedinih interesnih grupa šta je to što javnost treba da zna i koliko treba da zna. Posebno zabrinjavajuće su i odluke nadležnih sudova u postupcima pokrenutim povodom fizičkih napada na novinare, koji su, kako je vidljivo u Izveštaju, nastavili da donose presude na granici zakonskog minimuma, ili čak i ispod nje, doprinoseći tako pravnoj nesigurnosti i autocenzuri medijskih profesionalaca.

v) U delu Izveštaja - monitoring implementacije postojećih zakona, autorski tim je analizirao slučaj kršenja odredaba Zakona o javnom informisanju od strane jednog medija, koje istovremeno predstavlja i drastičnu povredu prava privatnosti lica sa mogućim ozbiljnim krivičnopravnim implikacijama. Povodom pokrenutog postupka pred Ustavnim sudom, autori se posebno bave Zakonom o elektronskim komunikacijama, koji, iako načelno dobar za medijski sektor, istovremeno sadrži i odredbe čija primena može dovesti u pitanje neka osnovna ljudska prava, ali i medijske slobode.

g) Monitoring rada nadležnih organa, kada je reč o regulatornim telima, ukazuje na nužnost hitnih izmena Zakona o radiodifuziji, koji, između ostalog, zbog prevaziđenih rešenja ne pruža RRA dovoljnu meru fleksibilnosti u regulisanju kablovske distribucije programa, a može biti problem i u procesu digitalizacije terestrijalne radiodifuzije, na šta ukazuje RATEL. Dosadašnje aktivnosti Ministarstva kulture u procesu izrade Medijske strategije, prema analizi i oceni autorskog tima, pokazale su njegovu nedovoljnu spremnost i sposobnost da se sa svim izazovima ovakvog procesa izbori, što može biti loše po medijski sektor. Aktivnosti kolektivne organizacije OFPS pokazuju da se nov Zakon o autorskom i srodnim pravima nesmetano primenjuje u svim ostalim segmentima, osim u onom najvažnijem za medije, u oblasti utvrđivanja tarifa, zbog i dalje prisutnog problema - neimenovanja nadležne Komisije.

d) U oblasti digitalizacija i privatizacije vlast ni u ovom periodu nije ostvarila nikakav bitan pomak. Monitoring tim je stoga dao prikaz zahteva i stavova medijskih i novinarskih udruženja o ovim medijskim pitanjima, koji su izneti na septembarskim okruglim stolovima, ili su dati kao prilog za dalji rad na Medijskoj strategiji.

e) Zaključak Izveštaja  ukazuje na važnost pravilnog i pažljivog definisanja Medijske strategije za budući razvoj medijskog sektora, ali i na sve ozbiljniji problem rastuće autocenzure  u medijima i njegove uzroke.

I Petnaesti Monitoring Izveštaj, nastao u saradnji stručnog tima advokatske kancelarije "Živković&Samardžić" i ANEMa, dostupan je ovde u celosti ili u delovima. Možete ga preuzeti klikom na izabranu sekciju dole.

U Četrnaestom Monitoring Izveštaju, za Avgust 2010, možete pročitati šta je obeležilo medijsku scenu u tom periodu:

Oblast slobode izražavanja - autori posebno analiziraju 2 slučaja povrede slobode informisanja od strane nosilaca javnih funkcija nezadovoljnih izveštavanjem novinara, koji su svoje nezadovoljstvo izrazili - verbalnim i fizičkim napadom na novinare, u prvom slučaju, a u drugom, zabranom lokalnim javnim službama i preduzećima da ubuduće daju izjave novinarima bez prethodnog odobrenja; tri sudske presude donete u medijskim slučajevima, ukazuju da ima pozitivnih pomaka u odnosu na zaštitu slobode izražavanja u Srbiji, ali i da su te promene još uvek nedovoljno jasna poruka da će svako ugrožavanje ove slobode biti i brzo i adekvatno kažnjeno; kakvu će poruku dati presuda u postupku protiv uhapšenih lica osumnjičenih za brutalni napad na Teofila Pančića, ostaje da se vidi.

Implementacija postojećih zakona -  u ovom delu Izveštaja, autori ukazuju naročito: na pravne posledice neobjavljivanja odluke Ustavnog suda, donete još 22. jula 2010, o nesaglasnosti većeg dela odredbi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima; na činjenicu da, iako RRA ocenjuje da je u ovom periodu uspešno obavljala poslove u okviru svojih nadzornih ovlašćenja nad radom emitera, u praksi postoje okolnosti koje mogu umanjiti efekte tih aktivnosti RRA; na sve veću primenu prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ali i na nedovoljno poštovanje tog prava i neispunjavanje svojih zakonskih obaveza od strane organa javne vlasti - posebno je analiziran jedan nesvakidašnji slučaj povrede ovog prava od strane organa javne vlasti, koji istovremeno predstavlja i ograničenje slobode izražavanja.

Monitoring usvajanja novih zakona - u avgustu nije bilo ni usvajanja, ni rada na novim zakonima. Samo je Medijska studija, ponuđena kao osnov za izradu Nacrta Medijske strategije, bila predmet analize i konsultacija unutar medijskih i novinarskih udruženja, kao i njihovih međusobnih razgovora.

Monitoring rada nadležnih organa - najaktivnija su bila regulatorna tela - RRA je izdala nove dozvole za emitovanje, povećavajući broj legalnih emitera, a RATEL je izdao veći broj rešenja težeći da uvede red u etru, kako zabranom rada nelegalnim emiterima, tako i kažnjavanjem legalnih emitera zbog nepoštovanja propisa; zahvaljujući neimenovanju Komisije za autorsko i srodna prava, kolektivne organizacije nastavljaju da naplaćuju naknade od emitera po starim tarifama koje su samovoljno odredile, a kreću i u postupak utvrđivanja tarife za ostvarivanje prava na posebnu naknadu, čija će naplata uticati na rast operativnih troškova elektronskih medija; ministar kulture je ponovo uzburkao medijsku javnost svojim izjavama, ovoga puta o tome kako se pravi dobra informativna klima u Srbiji, koje posredno objašnjavaju zašto u medijskom sektoru Srbije i dalje nema pozitivnih promena.

Digitalizacija i privatizacija - u procesu priprema digitalne tranzicije, kasni se sa svim planiranim aktivnostima, što dovodi u pitanje održivost predviđenog datuma za analogni switch off; za privatizaciju medija više ne pokazuju interes ni investitori, a ne samo vlast koja uporno ne učestvuje u rešavanju ovog pitanja, što značajno otežava položaj onih medija koje ni lokalne vlasti više ne žele da zadrže u svom vlasništvu.

Zaključak ovog Izveštaja ukazuje na to šta je bilo dobro, šta je bilo naizgled dobro i šta nije bilo dobro u medijskom sektoru Srbije u avgustu 2010.

I ovaj, Četrnaesti Monitoring Izveštaj, uradio je stručni tim advokatske kancelarije "Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEMom. Ovde ga možete preuzeti u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.